Kada budes hteo da udjes,
u tu sobu neces naci vrata.
U ovoj kuci, nekad prepunoj decije graje upoznaces sebe.
Ne znam kako ces uci, ali ako budes hteo da obitavas u njoj,
znam da ces naci jedan kavez,a u njemu jedno ptiče.
Taj kavez nema resetke.
Ono ne zna da peva cekalo je tebe pa je zaboravilo.
Spolja ova soba ima cetiri zida,
ali evo ja sam bio u njoj i reci cu ti da iznutra imas dva zida.
Sve je belo iznutra i ptica je bela,
kavez je bezbojan
i ja poprimih tu boju bezbojno-belu.
Ima jedan prozor na desnom zidu za zrak,
a na levoj strani su knjige i njihove strane su bele a slova bezbojna.
Kvadratura te sobe se smanjuje iz casa u cas,
levi i desni zid su sve blizi.
Dok su deca bila tu i pustala pticu da leti soba je bila zarkih boja od njegovih cvrkuta i decijih glasova.
Kad padne mrak onda je sve crno
mozda malo mesecine, ali ipak ne.
Imao sam strasne nocne more u ovoj sobi, ne zelim da se prisecam.
Razne senke u coskovima ove dvozidne sobe.
I eto ja ne znam kako sam otisao, ali ako neko bude usao u nju ponovo
neka otvori prozor da ptica moze da odleti i da cvrkuce ponovo.
